Kada sam bila kod drugarice u Brajtonu (ona je inače Kanađanka, ali je u to vreme studirala u Engleskoj), desilo se da dolazim baš za njen rođendan. Kao po starom srpskom običaju kupila sam joj cveće, poklon, čokoladu, što bi se reklo „sve redno“. Zamislite mog iznenađenja kada sam shvatila da sam ja jedina došla sa poklonom?! Svi ostali su doneli čestiku za rođendan i to je to.

Drugo iznenađenje sačekalo me je u knjižari,gde sam ugledala zid veličine 5mx3m prekriven raznoraznim prelepim čestitkama (koje pritom uopšte nisu bile jeftine).

Nakon toga sam na zidu njene sobe videla ogroman broj čestitki za Novu godinu, koje je dobijala sa raznih strana sveta, i ta slika me je potpuno oduševila. Oduševilo me je saznanje da ljudi nisu zaboravili na čestitke! To su zaboravili samo ljudi u mom okruženju, u mojoj zemlji! To što sam se do tog perioda još uvek dopisivala pravim pismima sa dva druga i jednom drugaricom, nije me činilo ludom i neobičnom?! Jeah!!!

Od tada, pa evo sve do današnjih dana, ja još uvek šaljem čestitke za Novu godinu dragim ljudima. Sada je zabava još i veća, jer čestitke pravim sa svojim ćerama. Na ovaj način novogodišnja euforija u našem domu počinje već početkom decembra, nastavlja se kroz pravljenje nakita za jelku,o čemu će biti reči u nekom od budućih postova i traje sve do posle Božića, koji takođe donosi predivne običaje i ideje za druženje sa decom.

Ideja za čestitke je bezbroj, a ovo je samo jedan od primera šta sve mogu male ruke da naprave.

Potreban materijal:

  • pena sa šljokicama
  • lepak
  • makaze
  • sjajni papiri

Iseckala sam penu sa šljokicama i sjajne papire na trouglove, krugove i male kvadratiće, nadajući se da će čestitke izgledati ovako:

A dobila sam OVO:

Sto  puta bolje od očekivanog, kreativno i ludooo, potpuno avangardno… 🙂 Tako to deca rade…

ostavite komentar