Kada su u pitanju aktivnosti inspirisane Montesori pedagogijom, ideje su zaista neiscrpne i inspiraciju možete pronaći bukvalno na svakom ćošku.

Moj omiljeni period za ovakom vrstom aktivnosti je bio period kada su moja deca bila stara između 9 meseci i 2,5 godine, tako da ćete ovde moći da pronađete puno primera za igru sa mališanima upravo tog uzrasta.

Nameće se pitanje zašto se potreba za Montesori aktivnostima javlja baš u ovom periodu? Odgovor je vrlo jednostavan. Mališani u tom uzrastu postaju sve radoznaliji, igračke im postaju manje zabavne, jer su im poznate, čak i one koje su odgovarajuće za taj period, sve više istražuju i žele da se upoznaju sa svetom koji ih okružuje. To je period kada im sve u kući postaje primamljivo, sve kućne alatke i „ne alatke“, da ih tako nazovem,  postaju izazov za njihove male prstiće i budne okice. Umesto da taj teren bude „zabranjena teritorija“, vi tu njihovu želju za otkrivanjem novih stvari okrenite u vašu korist i iskoristite je. Videćete, dopašće se i vama i bebama.

Moja prva ćera (Komadić Uglja) je bila, malo je reći, aktivno dete. Propuzala je prvog dana šestog meseca i već sutradan je stajala u krevecu. Nakon toga se uspravljala gde god je mogla, više nije bilo spasa. Kako ujutru otvori oči, već sledećeg trenutka je bila na nogama. To je sve rezultiralo prohodavanjem u devetom mesecu. To je tek bilo presmešno. Mala tufnica koja hoda kao kauboj sa dve olovke u rukama, koje je držala valjda zbog ravnoteže, po ceo dan bez prestanka. Uzalud su fizijatri preporučivali sputavanje, zabranjivali uspravljanje i hodanje, ništa nije vredelo. Ona je odlučila da prohoda i to je bio kraj. Mi smo je podržali u toj odluci. Niko je nije držao za ruke i forsirao, sve je potpuno sama odradila i baš kako treba, korak po korak.

Ubrzo nakon prohodavanja moje prve ćere, saznali smo da čekamo još jednu bebu. Hmmm… bilo je to pravo iznenađenje, budući da smo za prvu trudnoću morali da prođemo put analiza hormona i folikulometrija, što na svu sreću nije trajalo tako dugo.

I kako obično biva kada imate dve bliske trudnoće, može se dogoditi da telo malo otkaže i pokaže svoje slabosti. U mom slučaju to se manifestovalo kroz problem sa išijasom. Verujem da se mnogo mama susrelo nekada sa ovim problemom, a ako niste, verujte da ne želite ni da znate kako to izgleda. U svakom slučaju bilo kakvo savijanje nije dolazilo u obzir. A možete da zamislite boravak u kući sa bebom bez savijanja… E, tu je stupio na snagu Montesori princip, kojim sam se bavila i proučavala ga nekoliko meseci pre problema sa išijasom, a koji me je osnažio da osnažim sopstveno dete. Ili je to možda ipak išijas prevladao, a ja sam se „vadila“ na Montesori pristup, hahhaha…

Bilo kako bilo, nisam imala kud. Sudovi iz mašine nisu sami mogli da se izvade… Ali gle čuda, moglo je da ih izvadi moje jednogodišnje dete. Da, jednogodišnje i to vrlo uspešno i puno samopouzdanja. I tako je sve krenulo…

Ukoliko pažljivo pratite svoje dete sami možete da procenite koje su granice njegovih mogućnosti, i koje aktivnosti su primerene njegovim trenutnim sposobnostima. Na primer, moja druga ćera, Sunčev Zrak je vađenje sudova iz mašine savladala sa devet meseci bez problema, kopirajući naravno svoju stariju sestru.

Za ovu aktivnost potrebno vam je:

•    escajg i
•    kutija za sortiranje

Aktivnost:  fina motorika – praktični život

Cilj: Razvoj fine motorike, koordinacija pokreta oko-ruka, razvrstavanje, učenje novih pojmova tj. naziva delova escajga, pogađanje koji elemenat za šta služi, koju hranu dete voli da jede određenim priborom i slično

Deca vole da pomažu, naročito u kuhinji, jer mame obično najviše vremena provode upravo tamo, pa ova aktivnost može da bude jutarnji ritual tokom pripreme doručka.

Ukoliko imate dvoje dece, starije može da vam pomaže oko vađenja sudova iz mašine i stavljanja na police, a mlađe može da sortira escajg.

ostavite komentar