Bilo da je kuvate, pečete ili jedete sirovu, cvekla je prepuna vitamina i minerala, ima vrlo mali sadržaj masti, i veoma je moćan antioksidant.

Istorijat cvekle

Podaci o korišćenju cvekle datiraju još od neolita, preko Egipta, Mesopotamije i Grčke, kada se koristila izdužena vrsta, po obliku slična šargarepi. Moderno korišćenje cvekle, kakvo imamo danas, pojavilo se u 16. i 17. veku, a šire korišćenje u centralnoj i istočnoj Evropi nekoliko stotina godina kasnije.
Svoju masovnu proizvodnju doživela je industrijalizacijom, kada se najviše koristila ukiseljena u teglama. Danas je najpoznatija okrugla, tamno crvena cvekla. Pored nje mogu se naći i žuta i bela vrsta cvekle, kao i crveno-bela cvekla.

Hranljiva vrednost

Cvekla se jede cela, čak i listovi koji su prepuni vitamina A i C, kalcijuma, gvožda. Od minerala sadrži gotovo sve – kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožde, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom… Od vitamina najprisutniji su vitamin B1, B2, C, kao i izuzetno redak vitamin u biljnim namirnicama, B12. U 100g sirove cvekle, sadrži se 43 kalorije,  2 g proteina, 0 g masti, 10 g ugljenih hidrata i 3 g vlakana.

Lekovita svojstva

Cvekla se odavno koristi u medicinske svrhe, prvenstveno za oboljenja jetre, jer stimuliše njenu funkciju detoksifikacinih procesa. Pigment koji cvekli daje bogatu ljubičasto-crvenu boju, betacijanin, moćni je agens za koji se smatra da suzbija razvoj tumora prostate i dojki.

Cvekla je bogata vlaknima koji imaju veliku ulogu u pokretljivosti creva, tako da pomaže sprečavanje opstipacije, kao i u snižavanju nivoa holesterola.

Cvekla uspešno reguliše i krvni pritisak, kao i malokrvnost.

Sok od cvekle je poznat i kao antipiretik, snižava nivo telesne temperature.

Kako odabrati dobar plod cvekle

Kada je sveža, cvekla ima sveže sjajne zelene listove koji su jako hranljivi i možete ih staviti u salate ili dinstati kao spanać. Kod nas u marketima je obično u prodaji bez listova.

Kora treba da bude glatka i na dodir cvekla treba da bude tvrda, posebno u delu odakle kreću listovi.

Kako pripremiti cveklu

Cvekla se može jesti sveža, kuvana i pečena.

  • Kuvanje:

Ukoliko cvekla ima listove, slobodno ostavite stabljike lista veličine i do 3cm kako bi sprečili da iscuri boja iz ploda.
Cveklu je najbolje kuvati celu sa plodovima jednake veličine da bi kuvanje bilo ravnomerno.
Nakon kuvanja oljuštite plod i isecite u skladu sa receptom koji pripremate.

  • Pečenje:

Kao i kod bundeve, i cvekli treba znatno duže vremena da se ispeče nego prokuva. Obično joj treba oko sat vremena na većim temperaturama, na oko 200 stepeni Celzijusa.
Pecite uvek ceo plod koji ste prethodno oprali.
Nakon pečenja, oljuštite plod i spreman je za jelo.

  • Sirova:

Sirova cvekla je naravno najlakša za pripremu, obično se renda ili seče na tanke listiće. Tokom pripreme sveže cvekle obavezno nosite rukavice, jer će vam boja ostati na rukama. Najbolji način za skidanje boje sa ruku je da ih protrljate smesom od limunovog soka i sode bikarbone.

Izvori
http://www.bbcgoodfood.com/howto/guide/ingredient-focus-beetroot

Hello world!


http://www.vegetablefacts.net/vegetable-history/beetroot-history/
http://www.wikihow.com/Choose-Beetroot
http://www.taste.com.au/quick-easy/articles/how-to-buy-prepare-and-store-beetroot/2h7tA6kM
http://www.priroda-leci-sve.com/cvekla.htm

ostavite komentar